Просуле се широм свијета, новогодишње боје ватромета
Прохладна децембарска ноћ обавила је град тишином, док је посљедњи сат старе године откуцавао. Небо, тамно и поспано, чекало је тренутак да заблиста. Људи окупљени испод њега, пуни су узбуђења ишчекујући да постане платно за најљепшу слику. Сат је полако куцао, приближавајући се тренутку кад стара година одлази, а нова, пуна наде, стиже.
На поноћ, као да је неко просуо чаролију по цијелом свијету. Пуцњи су одјекивали као откуцаји неког огромног срца. Дјеца су скакутала од узбуђења, показујући прстима ка небу. Њихови родитељи, држећи их за руке, дијелили су осмијехе. Старији су посматрали призор с топлином у очима. У том тренутку сви људи су били једнаки. Сви су гледали према истом небу, испуњени радошћу и надом. Као да је читави свијет уједињен под тим блиставим небом. Људи су се грлили, честитали једни другима.
Боје ватромета просуле су се широм свијета, доносећи љепоту, радост и наду. У том тренутку свијет је изгледао као савршено мјесто, као да може све оно сто долази бити испуњено топлином и срећом. Та краткотрајна чаролија довољна је да нас подсјети да је свака нова година прилика за нови почетак.
И док су се сви градови враћали тишини, а звијезде опет преузимале небо, у срцима људи остала је искра, она која ће их гријати кроз дане који долазе. Сви сањамо исти сан – да свијет засија љепше, баш попут неба у поноћ.
Асја Јовановић, Цетиње
Ментор: Јован Калуђеровић
FOTO: https://pixabay.com/illustrations/fireworks-new-years-day-year-1924628
