Рекли су ми да нисам зрела Рекли су ми да нисам зрела,да сам несигурна и да нећу успјети,сви су ми то рекли.Можда сам и била таква,али само зато што на овом свијетунико није био довољно храбарда ми испуни једну једину жељу:да ме погледа очима човјека.Жеља је остала у мени годинама,борила се да дише, да уђе […]
Continue Reading
Arnela Š. Lakota MRTVE PESME(MRTVI I UMIRUĆI) Reciklaža – Spasimo Planetu! U pamukU ćefineU džakoveU keseU plastikuRaspadanje kostijuPrazne utrobeSavijanje mrtvihUznemirava nas živeJer belo nije čistoBelo nije nevinoBelo je CrvenoNa radost DrugihU slavu onihKoji izgubiše čovečje boje.Zanavek. Be-smisao Čovek je stvoren od zaborava.Ne seća se ni svojih snova.Oni su skladište našihuspomenatraumaemocija.Sanjamotajanstveneapsurdnesnove.I ne sećamo se.Osim kada sanjamo […]
Continue Reading
Zaboraviti nikad neću taj Sandžak krvavišto caruje u zabludama,što nad njim se krik prolama.Putujemo kao čergaši od sela do grada,puni nam džepovi ispisanih pasoša, srce jada,a život nam je strašan u skitanju!Jutros sam zalio korita suzama,poslednji put sam pomilovao nekadašnjapojila,zavriskala je majka krikom što prolamai mlekom što me je dojila,molila je da poljubim i zemlju […]
Continue Reading
Ne vjeruj u moje stihove i rimeKad ti kažu, draga, da te silno volim,U trenutku svakom da se za te molimI da ti u stabla urezujem ime- Ne vjeruj! No kasno, kad se mjesec javiI prelije srmom vrh modrijeh krša,Tamo gdje u grmu proljeće lepršaI gdje slatko spava naš jorgovan plavi, Dođi, čekaću te! U […]
Continue Reading
Нада Матовић Улице старих корака и зидови тишине Негдје на крају улице сјећањачујем одјеке старих корака,ту, баш ту гдје тишина проговара,бушећи гласно све звучне зидове,шминкајући сваку пору тужне тмине,жељна да погледа у очисве оне који бјеже од истине. Да л’ кораци жеђи и жељемогу бити јачи од свих оних мрвашто би да живе у изношеним, […]
Continue Reading
Demir Mujević Planina Hajla Snena Hajlo, gorda planinoKud si pošla, kud si se nadvilaKud si se nadvila, u modreOblake glavu sakrila Ti si ponos našeg grada,Silna, vjenačna, planina mladaSvojim stasom i divljom ljepotomObgrlila si naše živote i okolinuI oplemenila svakodnevnu gradsku rutinu Ti si odjek visina i simbol naš,Što pod snijegom spokojno spavašI strpljivo čekaš […]
Continue Reading
Zar je moguće da baš ništaod potrebnih stvari nećusa sobom ponijeti u grob. A nosio sam ih i kad samišao na kraćiput. Ćamil Sijarić bošnjački je pisac, porijeklom iz Sandžaka. Rođen je 18. decembra 1913. godine u Šipovicama kod Bijelog Polja u Crnoj Gori. Još kao dječak ostao je bez oba roditelja. Osnovnu školu završio […]
Continue Reading
Ponekad se osjetim sâm –sa ocem svojim i majkom koji su umrli,i bratom živim;Odvojio bih nas žive od mrtvih,ali se bojim da timeu nečemu ne skrivim. Ćamil Sijarić bošnjački je pisac, porijeklom iz Sandžaka. Rođen je 18. decembra 1913. godine u Šipovicama kod Bijelog Polja u Crnoj Gori. Još kao dječak ostao je bez oba […]
Continue Reading
Izgorje naš starac u selu zajednosa kolibom.Kolibe od pruća vatra začassatre…Gledali smo zatim starcakako kolibu na nebuplete –daleko od vatre.Hoće li sanjati o zemlji…O travi,o zelenoj grani,o vodi,o hljebu?Ili će starac to zaboravitiu kolibi od pruća –na nebu Ćamil Sijarić bošnjački je pisac, porijeklom iz Sandžaka. Rođen je 18. decembra 1913. godine u Šipovicama kod […]
Continue Reading
Ima u šumi drvo koje se zove mukinja.Plod joj crven, sitan –Za kljun ptice. Živi životom udovice. Bez ikoga od svoga roda:Bez stara panja,Bez zelene grane,Bez mladice. Lišćem šumori i kad je vjetar i kad nije.I nijedno drvo u goriNe zna šta tada –Sama sa sobom –Mukinja zbori. Opadne u jesen sa gore lišće,Dođu snjegovi […]
Continue Reading
